Bog je davno obećao pticama,
da ne moraju
ni oko čega da se brinu,
dovoljno je samo
da se naslone na vetar,
a on će nepogrešivo znati
gde će im biti najlepše
i na koje mesto
da ih odnese...
A meni,
koja nisam ni vrana ni vrabac ni orao,
već samo obično ljudsko biće
ženskog roda,
preostaje samo
da se naslonim na krilo anđela,
sa nadom
da mu neće biti preteška
moja duša natopljena suzama
nad ovim čarobnim svetom,
zbog koga mi oči izgube boju,
svaki put kada se u njega zagledam....
Ana San Snova Milinović
Нема коментара:
Постави коментар