TRUN PRAŠINE

Život je san.

Probudiću se tek pred licem Boga

kada bude stavio ruku na moju glavu

i upitao:
"Kako je bilo živeti sa ljudima ?"

"Bilo je prekrasno i užasno,

bilo je čarobno i strašno !

Upoznala sam neke 

zbog kojih bi i hiljadu godina na Zemlji bilo malo

i neke druge

koji su mi uterali strah u kosti

i suze u oči

i mržnju u misao

i bes u reči...

Meni,

jagnjetu tvom.

Možeš li to da zamisliš ?
Znam da možeš jer ti si Svemogući

i Beskrajni i Svevideći
a ja ne mogu

jer sam samo trun prašine

zalutao među dine."

Ana San Snova Milinović