A IPAK POTPUNO NEDOSTIŽNA

Ja sam Ljubav,

utešiteljka duše.

Moje oči su pune suza

zbog ljudi koji kleče

pred mojim nogama

sa preteškim bremenom straha

na leđima.

Zar je strah jači od mene Gospode ?

Zar je strah lepši od mene Premudri ?

Zar je lakše voleti strah nego Ljubav Stvoritelju ?

Moja priroda mi ne dozvoljava da odustanem

i zato još uvek osluškujem ljudska srca

i čekam pravo vreme

da u njih zasadim svoje seme.

I načekah se Najvoljeniji...

I rasplakah se Svedržitelju...

Svima pred očima i nadohvat,

a ipak potpuno nedostižna...

Ana San Snova Milinović