Neke reči ne umem da razumem.
Nedostaje mi ona prefinjena sinapsa u mozgu
koja prepoznaje i povezuje oblik slova sa emocijom,
tako da sam zauvek ostala nepismena
za pojmove kao što su : vera, rasa i klasa.
Zato oprostite ako vas gledam belo
dok se u vama odvija metamorfoza
od uličnog mudraca do vatrenog zmaja,
gospodara mračnih želja otrovnog jezika i krvavih kanđži.
Nije to izraz nepoštovanja,
jednostavno, moj nedisciplinovani mozak
u takvim situacijama automatski sebe prebaci u ler
a ja za to vreme plivam kroz tirkizne talase
i ronim u plićaku da pronađem bele oblutke,
od kojih ću kad se vratim kući napraviti zamak
i u njega staviti svoje srce od meda
da sa visine gleda
kako Božja promisao preplavljuje dolinu...
Ana San Snova Milinović
Нема коментара:
Постави коментар