Deca rođena iz ognja pepela i krvi,
ne plaču kao deca
rođena iz maminog stomaka.
Njih ne dočeka topao osmeh babice
već ogrubele ruke vatrogasca,
koji ih stavi na svoja moćna ramena
i bez suvišnih reči dobrodošlice
iznese na ovaj svet
agonije, čemera i jada.
na prestolu od naranđžastog skaja,
moje ljudsko srce ne može da prestane da plače,
stisnuto u gvozdenoj pesnici bola,
a moj ljudski mozak tumara hodnicima straha
pitajući se, ko nam šalje ovu decu....
Gnevni ili pitomi Bog ?I da li je u njihovim očima iskra apokalipse
ili konačnog, sveopšteg mira
koji će zapečatiti sudbinu
ove groteskne epohe....
Ana San Snova
Нема коментара:
Постави коментар